ГОДИШЊИЦА ОСЛОБОЂЕЊА КРИВЕ ФЕЈЕ
Док се на оближњим врховима Бесне Кобиле још увек бели снег, по прохладном, снегом прошараном али сунчаном времену, Крива Феја је обележила 78. годишњицу ослобођења у Другом светском рату.
Испред спомен-плоче погинулим борцима на згради нове Основне школе окупило се мноштво људи. Обележавање дана слободе, како и приличи, организовали су Градски и Месни одбор СУБНОР-а, Основна школа „Краљ Петар први ослободилац““ и Месна заједница Криве Феје. Обележавању су, поред чланова СУБНОР-а, ђака и наставника и бројних Кривофејчана, присуствовале и делегације Војске Србије, Полицијске управе, Рудника олова и цинка „Грот“ и Месне заједнице Криве Феје. Посебну пажњу привукло је присуство неколицине бораца са Кошара, а подсећања ради из планинске и слободарске Криве Феје, у току Нато-агресије границу Србије на Кошарама чували су и са осталим саборцима сачували и седморица Кривофејчана. На срећу сви су се после окончања Нато-агресије вратили својим кућама. Групу бораца са кошара присутни су поздравили громким аплаузом.
Окупљенима се најпре представио школски хор са државном химном „Боже правде“. У наставку свечаности о ослобођењу Криве феје, веома надахнуто, говорио је председник Месног одбора СУБНОР-а Миле Илић. Између осталог, Миле Илић је нагласио „Напад на бугарско утврђење на Кривој Феји извршила је Осма српска бригада, формирана месец дана раније у Трговишту. То је био њен први борбени задатак. Борбеном акцијом руководио је Штаб Осме српске бригаде.
Напад на добро утврђене бугарске полицијске снаге у Кривој Феји отпочео је 12. априла 1944. године у два сата, по хладном и снежном времену, и трајало је све до 13 сати наредног дана 13. априла“. Партизански напад је успео. Ликвидирано је 30 бугарских полицајаца, 310 су заробљени, разоружани и пуштени у правцу Врања, а у борби су погинула 8 партизана а рањена 18. Крива Феја је слобођена од окупатора а слободна територија од Пирота до Куманова није више била прекинута у ширем рејону Криве Феје.
Учеснике свечаности, изразито патриотским говором, поздравио је и Драган Цветковић, председник Месне Заједнице Крива Феја.
Минутом ћутања и полагањем венаца и цвећа одата је пошта погинулим и преминулим борцима. Венце су положили: Испред Градске општине Врањска Бања и Месне заједнице заменик председника Градске општине Марко Николић, са сарадницима. Испред Министарства одбране и Војске Србије потпуковник Горан Петровић са сарадницима, Делегација Полицијске управе Врање, Делегација СУБНОР-а Врања и Криве феје коју је предводио Станко Петковић, председник СУБНОР-а Врањска Бања, Делегација Основне школе „Краљ Петар први ослободилац“ коју је предводио директор Иван Стошић и делегација рудника „Грот“ коју је предводио директор Златко Добросављевић.
После завршетка свечаности организована је акција прикупљања крви. Екипи Завода за трансфузију крви из Ниша и Црвеног крста Врање, течност која живот значи, понудило је 50 добровољних давалаца крви. У ред да крв да први је стао борац са Кошара Горан Спасић, коме је ово 110. пут да даје крв. Нема шта, храбро и у рату и у миру. Бележимо да је крв по 50. пут дао потпуковник Горан Петровић, који је на свечаности предводио делегацију Војске Србије. Интересантан је и податак да је директор рудника „Грот“, Златко Добросављевић, вероватно мотивисан укупном атмосфером, по први пут испружио руку и дао крв.
Директор Основне школе, Иван Стошић, пружио је велику подршку целом догађају јер је ставио на располагање све просторије и све људске потенцијале, а на крају је и званично приступио СУБНОР-у као потомак ратника.
Слободно би се могло закључити да када се изврше добре припреме, на време поделе улоге и када свако одговорно уради оно зашта је задужен, успех не може изостати.